Дечји бракови су чешћи у маргинализованим групама на Косову него у општој популацији. Шта држава ради по том питању и шта то значи за погођене?
У дневној соби Саре* и њене породице има мало намештаја: неколико удобних тепиха је наслагано један на други на поду, а мека ћебад са шареним шарама леже преко софа. На једном углу је колевка, на другом пећ на дрва, то је то. Топло је, а мирис дима је оштар. Две жене, Сара, тешко трудна, и њихова ћерка Нина седе на софи, плус два дечака: син и унук Сари. „Шта ћеш ако будем имала проблема са мужем?”, виче млађа жена на старијег. „Хоће ли ти се ово свидети?“
Кућа којој припада овај дневни боравак налази се у Призрену, другом по величини граду на Косову. Најмлађа држава у Европи је у процесу еманципације, а неки овде немају ни минимум за живот. Поготово ако припадају мањини – у држави са 1,8 милиона становника тренутно, према званичним информацијама, живи 9.000 Рома, 13.000 Ашкалија и 14.000 припадника египатске мањине.
У држави у којој је друштвени систем болестан и сиромаштво високо, држави која се још увек бори за признање од других држава, посебно је тешко групама које су такође изложене систематској дискриминацији. Чак и када влада покушава да обезбеди једнакост, маргинализоване групе налазе тешке послове и мање је вероватно да ће деца завршити школу.
Један од три
И: у многим случајевима се венчају раније. Према извештају косовске статистичке агенције, једна од 25 жена и један од 50 мушкараца међу 20-24-годишњацима на Косову изјавили су да су били у браку пре 18. године. Овај проценат је много већи међу Ромима, Ашкалијама и Египћанима: погађа једну од три жене и једног од десетих мушкараца.
А тиче се Нине, која седи на софи у дневној соби, а њен нећак под руком. Шеснаестогодишњакиња ће се, према плану родитеља, ускоро удати за мушкарца у Немачкој. Нина каже да не говори немачки – а човек не говори албански. Боље јој је брак, каже мајка Сара. Дечји бракови, према листу косовске агенције за статистику, често се склапају како би се материјално растеретиле породице жена. Али они су такође кршење људских права, доводе до друштвене изолације и лошијих могућности за обуку, каже се.
Зависно од НВО
Међутим, званично Косово није упознато са свим таквим случајевима. Према речима Кумрије Битићи, директорке Центра за социјални рад, комуналне установе у Призрену, ове године су је погодила само два случаја дечјих бракова. „Али постоје организације које су се побринуле за то“, каже она, „можда има случајева који не дођу до нас“. Уопште, Косово, које се после потискивања Албанаца, рата који је окончао НАТО 1999. године и прогласило независност 2008. године, у великој мери ослања на хуманитарне организације када је у питању добробит свог народа.
НВО Цонцордиа Созиалпројекте, међународна организација која је такође активна у Бугарској, Румунији и Републици Молдавији, прилично је нова у овој области. Она је фокусирана на децу и младе у неповољном положају – такође овде у Призрену. Већ неколико месеци води Транзит центар, где деца и млади из комшилука могу да проведу дан, поједу нешто, раде музику и раде домаће задатке. Конкордија преузима задатке државе помажући у бризи о породици, преузима задатке школа помажући у образовању, а преузима родитељске задатке. „Ако дете није у школи, желимо да нас школе позову“, каже Бернхард Друмел, члан одбора Конкордије. Све ово може да се уради без цента финансирања са Косова.
„Мрачно време“
Бардхил ради у Центру Транзит, где се брине о деци и младима и такође је у контакту са породицама. Тако је и у Нинином случају, она свако мало дође у центар. Тек јуче, каже Бардхил, Нина му је испричала о плановима за брак које су њени родитељи направили за њу. И да је била против тога. За неку децу, каже Бардхил, „веома је важно да могу да буду у Транзит-центру. Чим оду кући, имају свакодневне проблеме. Овде имају музику, храну, образовање“.
У кући Нинине породице, две њене сестре улазе на врата са џаком пуном безалкохолних пића, грицкалица и шољица за крему. Тек што су се вратили са сакупљања метала, зарадили би 14 евра, од чега су отишли у куповину. Када се разговор врати на тему брака, старија од њих, 17-годишња Анита, каже нам да је и она раније била у браку. „Било је мрачно време“, каже она. Муж ју је ударио, отац јој се превише приближио. Извукла се одатле, али је једно од деце морала да остави његовој породици.
Закон о заштити деце и евентуално здравствено осигурање
Како ће се даље одвијати ствари са Косовом и младима који тамо живе? Закон о заштити деце донет је 2019. Уницеф о новом закону пише да је то „велико достигнуће у заштити права детета“ јер поставља правни основ за заштиту од свих облика физичког и психичког насиља. Овај закон се тренутно примењује, каже Хабит Хајренди – он води Канцеларију за добро управљање у кабинету премијера и већ 20 година је одговоран за питања људских права на Косову.
Када је реч о дечјим браковима, потребне су и промене, каже он. „Желимо да подигнемо свест – међу родитељима, наставницима и децом“, каже он. А што се тиче материјалне ситуације Косовара, он се нада да би здравствено осигурање могло да се уведе за пет до десет година.
Неколико дана након што је Нина викала на мајку и након што је Анита испричала своја искуства у њиховом браку, службеник невладине организације Бардхил поново је био са породицом, рекао је касније телефоном. Сатима је разговарао са њима. И убедио мајку да Нина не мора у Немачку. „Барем за сада“, каже он. (Габриеле Сцхерндл, 29. новембар 2021.)
